Данило 10:1-11

Треће године Кира, цара персијског, објави се реч Данилу, којег су прозвали Валтасар. Реч је била истинита и тицала се важних ствари. Он је обратио пажњу на реч и разумео је виђење. У те дане ја, Данило, био сам у жалости три недеље дана. Нисам јео течна јела, месо ни вино не уђоше у моја уста и нисам се мазао уљем док не прођоше три недеље дана. Двадесет четвртог дана првог месеца био сам на обали велике реке Тигра. Подигао сам очи своје и, гле, видех човека одевеног у платно. Око паса му је био појас од злата из Уфаза. Тело му је било као хрисолит, лице као муња, очи као бакље пламене, руке и ноге као обрађена бронза, а звук речи његових био је као глас мноштва. Једини ја, Данило, гледах виђење, а људи који су били са мном нису га видели, али их обузе велики страх и побегоше да се сакрију. Остадох сам и гледао сам то велико виђење. Ја изнемогох, лице ми пребледе и снага ме напусти. Зачух глас речи његових и, кад чух глас речи његових, изгубих свест и падох лицем ничице на земљу. И, гле, рука ме дотаче и подиже ме на колена моја и на шаке моје. Потом ми рече: „Данило, драги човече! Слушај речи које ћу ти казати. Усправи се, јер сам сада теби послан.” Кад то рече, ја устадох дршћући.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Данило 10:1-11