Амос 7:1-15

Ово ми показа Господ Господ: Гле, појавише се скакавци кад је почела трава да буја. То је била трава после цареве косидбе. Кад су обрстили зелениш земље, ја рекох: „Господе, Господе, смилуј се! Како ће се подићи Јаков кад је мали?” Господ се на то смилова: „Неће се десити”, рече Господ. Ово ми показа Господ Господ: Гле, Господ Господ наведе огањ да кажњава. Огањ спали простор огроман и прождера њиве. Тада ја рекох: „Господе, Господе, престани! Како ће се подићи Јаков кад је мали?” Господ се на то смилова: „Неће се десити”, рече Господ Господ. Потом ми показа и, гле, Господ је стајао на измереном зиду, а у руци му беше мерило. Тада ми Господ рече: „Шта ти видиш, Амосе?” Ја одговорих: „Мерило.” Тада Господ рече: „Ево, измерићу мерилом народ свој израиљски. Нећу га више мимоилазити. Срушиће се узвишења Исакова, опустеће светилишта Израиљева. Устаћу с мачем на дом Јеровоамов.” Потом Амасија, свештеник ветиљски, поручи цару израиљском Јеровоаму: „Амос кује заверу против тебе усред дома Израиљевог. Земља не може да поднесе речи његове. Овако говори Амос: ‘Јеровоам ће од мача погинути, а Израиљ ће у изгнанство отићи из земље своје.’” Потом Амасија рече Амосу: „Одлази, видеоче! Бежи у земљу Јудину, тамо једи хлеб и тамо пророкуј! Не пророкуј у Ветиљу, јер је он светилиште царево и дом царски!” Тада Амос одговори Амасији и рече: „Ја нисам ни пророк ни ученик пророка. Чувао сам говеда и гајио сам дудове. Међутим, Господ ме узе од стада и рече ми Господ: ‘Иди и пророкуј народу моме, Израиљу!’