Дела апостолска 7:20-51

У то време роди се Мојсије и беше мио Богу; био је одгајан у очевој кући три месеца; а кад га избацише, узе га фараонова кћи и одгаји га себи за сина. И Мојсије би поучен у свој египатској мудрости и беше силан у својим речима и делима. А кад му је било четрдесет година, дође му на ум да обиђе своју браћу, синове Израиљеве. И кад виде једнога како неправедно страда, одбрани га и освети угњетаваног убивши Египћанина. Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог његовом руком даје избављење, али не схватише. Идућег дана дође међу њих док су се свађали и покуша да их измири рекавши: ‘Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?’ Али онај који је чинио неправду ближњему одби га и рече: ‘Ко је тебе поставио за господара и судију над нама? Да нећеш да ме убијеш као што си јуче убио Египћанина?’ Због ове речи Мојсије побеже и настани се као дошљак у мадијамској земљи, где роди два сина. После четрдесет година јави му се анђео у пламену купине која је горела у пустињи Синајске горе. Мојсије пак, видевши то, задиви се призору; а кад се приближавао да погледа, чу се глас Господњи: ‘Ја сам Бог твојих отаца, Бог Авраамов, Исаков и Јаковљев.’ Мојсије уздрхта и не усуди се да погледа. Тада му Господ рече: ‘Изуј обућу са својих ногу јер је место на ком стојиш света земља. Заиста видех злостављање свога народа који је у Египту и чух његово уздисање, те сиђох да га избавим. И сад хајде да те пошаљем у Египат.’ Овога Мојсија, кога су се одрекли рекавши: ‘Ко је тебе поставио за господара и судију?’, њега је Бог преко анђела, који му се јавио у купини, послао за господара и избавитеља. Он их изведе учинивши чуда и чудне знаке у земљи египатској, и у Црвеном мору, и у пустињи четрдесет година. То је Мојсије који је рекао синовима Израиљевим: ‘Бог ће вам подићи пророка из ваше браће као што је подигао мене.’ То је онај који је у збору у пустињи био с анђелом, који му је говорио на Синајској гори, и с очевима нашим; он је примио живе речи да их вама да. Наши очеви нису хтели да га послушају, него га одбацише и окренуше се срцем својим Египту, па рекоше Аарону: ‘Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило овом Мојсију, који нас је извео из Египта.’ И начинише теле у оне дане и принеше жртву идолу и радоваху се својим рукотворинама. Тада се Бог окрену од њих и предаде их да служе небеској војсци, као што је написано у Књизи пророка: ‘Доме Израиљев, јеси ли ми четрдесет година у пустињи приносио клане животиње и жртве? Него сте носили Молохов шатор и звезду бога Рефана, кипове које сте начинили да им се клањате; и преселићу вас даље од Вавилона.’ Наши очеви имали су Шатор сведочанства у пустињи, како је наредио онај који је говорио Мојсију да га начини по слици коју је видео. Наши очеви га примише и унеше са Исусом кад заузеше земљу многобожаца, које је Бог отерао испред наших отаца, и тако је било све до Давида. Он нађе милост у Бога и измоли да нађе стан богу Јаковљеву. Али му Соломон сагради дом. Али Свевишњи не станује у рукотвореним храмовима, као што каже пророк: ‘Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојим. Какав ћете ми дом саградити’, говори Господ, ‘или које је место мога почивања? Зар није моја рука све то начинила?’ Тврдоврати и необрезаних срца и ушију, ви се једнако противите Духу Светоме, како ваши очеви, тако и ви.