Стога гледајте, браћо, да нађете седам осведочених људи из своје средине, пуних Духа и мудрости, којима ћете поверити ову дужност; ми ћемо се и даље посветити молитви и проповедничкој служби.” И свиде се ова реч целом народу, па изабраше Стефана, човека пуна вере и Духа Светога, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу прозелита из Антиохије. Њих поставише пред апостоле, који се помолише Богу и положише руке на њих.
А реч Божја је напредовала и број ученика у Јерусалиму се веома повећавао, па се и многи свештеници покораваху вери.
А Стефан је пун благодати и силе чинио велика чуда и чудне знаке у народу. Али усташе неки из синагоге која се зове Либертинска, и Киринска, и Александријска, и оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном, али нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио. Тада подговорише људе који изјавише: „Чули смо га како хули на Мојсија и на Бога.” Тада побунише народ и старешине и књижевнике, те навалише на њега, ухватише га и одведоше пред Синедрион. Изведоше и лажне сведоке, који су говорили: „Овај човек непрестано говори против светог места и Закона; чули смо, наиме, како говори да ће Исус, тај Назарећанин, разорити ово место и изменити обичаје које нам је Мојсије предао.” А сви који су седели у Синедриону упреше погледе на њега и видеше да му је лице као лице анђела.