Дела апостолска 4:15-31

Заповедише им да изађу из Синедриона и почеше да се саветују међу собом говорећи: „Шта да радимо овим људима? Јасно је да су учинили познато чудо за које знају сви становници Јерусалима, и не можемо да порекнемо. Али, да се не разгласи и даље по народу, да им припретимо да више никоме не говоре у то име.” Тада их позваше и заповедише им да уопште не говоре нити уче у име Исусово. Али им Петар и Јован у одговору рекоше: „Расудите да ли је право пред Богом да вас слушамо радије него Бога? Ми, уосталом, не можемо да не говоримо што смо видели и чули.” И пошто нису нашли пута и начина како да их казне, запретише им још једанпут и ослободише их због народа, јер су сви прослављали Бога за оно што се догодило. Човек на ком се догодило ово чудо исцељења имао је више од четрдесет година. Ослобођени апостоли дођоше својима и јавише им шта су им рекли првосвештеници и старешине. А они, чувши то, подигоше једнодушно глас к Богу и рекоше: „Господе, творче неба и земље, мора и свега што је у њима, Ти си Духом Светим рекао, устима свога слуге Давида: ‘Зашто се побунише многобошци, и што су народи смислили залудне ствари? Дигоше се цареви земаљски и владари се удружише против Господа и Помазаника његовог.’ Удружише се заиста у овом граду против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, Ирод и Понтије Пилат с многобошцима и племенима Израиљевим, да учине што је твоја рука и твоја одлука унапред одредила да буде. И сад, Господе, погледај на њихове претње, па дај својим служитељима да сасвим слободно објављују твоју реч, пружај притом своју руку да би се догађала исцељења, и знаци, и чуда именом твога светог слуге Исуса.” А кад се помолише Богу, затресе се место на ком су били окупљени, те се сви испунише Духом Светим и проповедаху слободно реч Божју.