Дела апостолска 25:1-22

А кад је Фест дошао у ову покрајину, после три дана из Кесарије оде горе у Јерусалим, где првосвештеници и прваци јудејски иступише пред њим против Павла и мољаху га тражећи услугу против њега – да га спроведе у Јерусалим; они су постављали заседу да га убију на путу. Фест, међутим, у одговору рече да се Павле чува у Кесарији, куда и сам намерава ускоро да иде. „Представници ваших власти”, рече, „могу да сиђу са мном, па ако има какве кривице на том човеку, нека га оптуже.” Код њих није провео више од осам или десет дана, па сиђе у Кесарију и већ сутрадан седе на судијску столицу, те нареди да доведу Павла. А кад се он појави, опколише га Јудејци, који су дошли из Јерусалима, износећи многе и тешке оптужбе, које нису могли да докажу. Павле се овако бранио: „Ништа се нисам огрешио ни о јудејски закон, нити о храм, нити о цара.” Фест пак, желећи да покаже своје благовољење Јудејцима, одговори Павлу и рече: „Хоћеш ли да идеш горе у Јерусалим и да ти се онде о овоме преда мном суди?” На то Павле рече: „Ја стојим пред царским судом, овде треба да ми се суди. Јудејцима нисам учинио никакву неправду, као што и ти сасвим добро знаш. Ако сам пак крив, или ако сам учинио нешто што заслужује смртну казну, не избегавам смрт; али ако нема ништа од онога за шта ме ови оптужују, нико ме не може оставити њима на милост и немилост. Улажем призив цару!” Тада Фест поразговара са својим саветом и одговори: „Уложио си призив цару, цару ћеш поћи.” А кад је прошло неколико дана, цар Агрипа и Верника дођоше у Кесарију да поздраве Феста. И како су онде боравили више дана, Фест изложи цару Павлову ствар говорећи: „Феликс је оставио једног човека у сужањству против кога су, кад сам био у Јерусалиму, иступили првосвештеници и јудејске старешине тражећи да га осудим. Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се један човек изручи пре но што би добио прилику да се брани од оптужбе. Стога, кад се ови овде састаше, не одлажући нимало, одмах сутрадан седох на судијску столицу и наредих да доведу тог човека. Али тужитељи, који су стајали око њега, нису износили ниједне кривице за зло дело, које сам ја претпостављао, него су износили против њега извесна спорна питања која се тичу њихове вере и извесног Исуса, који је умро, а Павле за њега говори да је жив. Не знајући шта да радим у расправи о овим стварима, рекох да ли би хтео да иде у Јерусалим и да му се онде суди за ово. Пошто је Павле, међутим, уложио призив да га чувамо до одлуке царског величанства, наредих да га чувају док га не пошаљем цару.” На то ће Агрипа Фесту: „Хтео би и ја да чујем тога човека.” „Чућеш га сутра”, рече Фест.