И кад наста ова хука, скупи се народ и смете се, јер је свако слушао како они говоре његовим језиком. Сви су се дивили и чудили говорећи: „Гле, зар нису сви они што говоре Галилејци? Па како ми чујемо свако свој језик у ком смо се родили: Парћани и Миђани и Еламити, па становници Месопотамије, Јудеје и Кападокије, Понта и Азије, Фригије и Памфилије, Египта и предела Ливије око Кирине, и Римљани који су придошли, Јудејци и прозелити, Крићани и Арапи – слушамо како они нашим језицима објављују велика дела Божја.” Сви су се дивили и у недоумици говорили један другом: „Шта ће то бити?” Други су се пак подсмевали и говорили: „Напили су се новога вина.”
А Петар стаде с Једанаесторицом, подиже свој глас и рече им: „Јудејци и ви сви што живите у Јерусалиму, ово знајте и слушајте моје речи. Нису ови људи пијани – како ви мислите – јер је тек трећи час дана, него је ту реч о ономе што је рекао пророк Јоил: ‘У последње дане, говори Бог, излићу од свога Духа на све људе, па ће ваши синови и ваше кћери пророковати и ваши младићи ће гледати виђења, а ваши старци ће снивати снове; па и на своје слуге и своје слушкиње излићу од свога Духа у оне дане, и пророковаће. Чинићу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи, крв и огањ, и пушење дима. Сунце ће се претворити у таму и Месец у крв – пре но што дође велики и славни Дан Господњи. И биће спасен свако ко призове име Господње.’ Људи Израиљци, чујте ове речи: Бог је у вашој средини потврдио Исуса Назарећанина силама, чудима и знацима што је Бог преко њега учинио међу вама, као што сами знате, њега сте ви, пошто је предан по одређеној вољи и промислу Божјем, преко руку безаконика приковали на крст и убили, али га Бог ослободи смртних болова и подиже га, јер није било могућно да га смрт држи. Давид, наиме, говори за њега: ‘Стално сам гледао Господа пред собом, јер ми је с десне стране – да се не пољуљам. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, чак ће и тело моје почивати у нади, јер моју душу нећеш оставити у царству смрти, нити ћеш дозволити да светац твој иструне. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весељем пред лицем својим.’ Браћо, вама се може слободно речи о патријарху Давиду да је умро и био сахрањен и да је његов гроб код нас до данашњег дана. Али како је био пророк и како је знао да му се Бог заклетвом заклео да ће од рода његових бедара некога посадити на његов престо, предвидевши рече за Христово васкрсење: ‘Нити је био остављен у царству мртвих, нити му је тело иструлило.’ Овога Исуса је Бог васкрсао, чему смо ми сви сведоци. Подигнут тако Божјом десницом, он је примио од Оца обећаног Духа Светога и излио ово што гледате и слушате. Давид се, наиме, није попео на небеса, него сам говори: ‘Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу.’ Стога нека сав дом Израиљев поуздано зна да је Бог учинио Господом и Христом овога Исуса, кога сте ви распели.”
А кад су ово чули, косну их у срце, те рекоше Петру и осталим апостолима: „Браћо, шта да чинимо?” А Петар им рече: „Покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих грехова, па ћете примити дар Духа Светога.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
