Дела апостолска 2:22-47

Људи Израиљци, чујте ове речи: Бог је у вашој средини потврдио Исуса Назарећанина силама, чудима и знацима што је Бог преко њега учинио међу вама, као што сами знате, њега сте ви, пошто је предан по одређеној вољи и промислу Божјем, преко руку безаконика приковали на крст и убили, али га Бог ослободи смртних болова и подиже га, јер није било могућно да га смрт држи. Давид, наиме, говори за њега: ‘Стално сам гледао Господа пред собом, јер ми је с десне стране – да се не пољуљам. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, чак ће и тело моје почивати у нади, јер моју душу нећеш оставити у царству смрти, нити ћеш дозволити да светац твој иструне. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весељем пред лицем својим.’ Браћо, вама се може слободно речи о патријарху Давиду да је умро и био сахрањен и да је његов гроб код нас до данашњег дана. Али како је био пророк и како је знао да му се Бог заклетвом заклео да ће од рода његових бедара некога посадити на његов престо, предвидевши рече за Христово васкрсење: ‘Нити је био остављен у царству мртвих, нити му је тело иструлило.’ Овога Исуса је Бог васкрсао, чему смо ми сви сведоци. Подигнут тако Божјом десницом, он је примио од Оца обећаног Духа Светога и излио ово што гледате и слушате. Давид се, наиме, није попео на небеса, него сам говори: ‘Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу.’ Стога нека сав дом Израиљев поуздано зна да је Бог учинио Господом и Христом овога Исуса, кога сте ви распели.” А кад су ово чули, косну их у срце, те рекоше Петру и осталим апостолима: „Браћо, шта да чинимо?” А Петар им рече: „Покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих грехова, па ћете примити дар Духа Светога. Јер је за вас то обећање, и за вашу децу, и за све даљне, колико год их позове Господ Бог наш.” И многим другим речима сведочио је и опомињао их: „Спасите се од овог поквареног нараштаја.” Тако се крстише они који су примили његову реч, и додаде се онога дана Цркви око три хиљаде душа. Били су истрајни у апостолској науци и заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама. А страх уђе у сваку душу јер су апостоли чинили многа чудеса и знаке. А сви који су поверовали беху заједно и имали су све заједничко; продавали су што су стекли и имали, па су то делили свима како је коме било потребно. Свакодневно су били стално и једнодушно у храму, ломили су хлеб по кућама, примали су храну с радошћу и проста срца, хвалећи Бога и уживајући љубав целог народа. А Господ је сваки дан додавао оне који се спасавају.