Дела апостолска 17:19-34

Најзад га узеше, одведоше на Ареопаг и рекоше: „Можемо ли да дознамо каква је то нова наука коју ти казујеш? Пуниш нам уши нечим чудноватим; хоћемо, дакле, да знамо шта је то.” А сви Атињани и странци међу њима имали су времена само за то да неку већу новост кажу или чују. Тада Павле стаде насред Ареопага и рече: „Атињани, по свему видим да сте врло побожни. Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње, нашао сам и један жртвеник на којем је било написано: ‘Непознатом Богу.’ Што ви, дакле, не познајући поштујете, то вам ја објављујем. Бог који је створио свет и све што је у њему, као господар неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима, нити прима службе од људских руку, као да има потребу за чим, пошто сам даје свима живот, и дах и све. Он је, такође, учинио да сав људски род потиче од једног човека и да се настани по свој земљи, поставио је одређена времена и границе њиховог настањивања, да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, пошто он није тако далеко ни од једног од нас. Јер у њему живимо, и мичемо се, и јесмо, као што су и неки од ваших песника рекли: ‘И ми смо његов род.’ И пошто смо род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као злато, или сребро, или камен, као творевина људске уметности и замисли. Не гледајући, дакле, на времена незнања, Бог сада налаже људима да се сви свуда покају јер је он поставио дан у који ће по правди судити целом свету преко Човека кога је одредио, пруживши свима поуздање тиме што га је васкрсао из мртвих.” А кад су чули за васкрсење из мртвих, једни су се ругали, а други рекоше: „Чућемо те други пут о томе.” Тако Павле оде од њих. Ипак, неки људи присташе уз њега и повероваше, међу којима беше и Дионисије Ареопагит, жена по имену Дамара и други с њима.