Дела апостолска 14:1-22

А у Иконији уђоше заједно у јудејску синагогу и одржаше говор тако да је поверовало мноштво Јудејаца и Грка. Али Јудејци, који их не послушаше, подбунише и огорчише душе многобожаца против браће. Они пак проведоше онде доста времена проповедајући слободно с поуздањем у Господа, који је посведочавао за реч своје благодати и омогућавао да њихове руке чине знаке и чуда. Тако се градско становништво подели; једни су били на страни Јудејаца, а други са апостолима. Али кад многобошци и Јудејци са својим старешинама навалише да их злоставе и побију камењем, они то дознаше, те побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину, па онде проповедаху јеванђеље. У Листри је седео један човек немоћан у ногама, хром од мајчине утробе, који није никад проходао. Он чу Павла кад је говорио; кад Павле погледа на њега и виде да има веру у спасење, рече снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!” И скочи, те ходаше наоколо. Кад пак мноштво народа виде шта учини Павле, подиже свој глас говорећи ликаонски: „Богови посташе као људи и сиђоше к нама.” Тако Варнаву називаху Зевсом, а Павла Хермесом, јер је он водио главну реч. А свештеник Зевсовог храма, који се налазио пред градом, доведе јунце и донесе венце пред врата и хтеде с народом да принесе жртву. Чувши то апостоли Варнава и Павле раздераше своје хаљине, скочише међу народ вичући и говорећи: „Људи, шта то чините? И ми смо људи као и ви, проповедамо вам јеванђеље да се од ових ништавних ствари обратите живом Богу, који је створио небо, и земљу, и море, и све што је у њима; који је у прошлим временима пустио све многобошце да иду својим путевима, али, ипак, није себе као добротвора оставио непосведочена, дајући вам кишу с неба и родне године, пунећи ваша срца храном и весељем.” И говорећи ово једва одвратише народ да им не принесе жртву. Али Јудејци из Антиохије и Иконије дођоше и наговорише народ, засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је умро. Међутим, кад су се ученици окупили око њега, он уста те уђе у град. Сутрадан пак с Варнавом оде у Дерву. Пошто су проповедали јеванђеље у оном граду и придобили много ученика, вратише се у Листру, Иконију и Антиохију, утврђујући душе ученика и саветујући их да истрају у вери и – да нам ваља кроз многе невоље ући у царство Божје.