Дела апостолска 10:1-29

А један човек у Кесарији по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска, побожан и богобојазан са свим својим домом, који је давао многе милостиње народу и стално се молио Богу, виде око деветог часа у јави у виђењу анђела Божјег како уђе к њему и рече му: „Корнилије.” А он погледа на њега и уплашен рече: „Шта је, Господе?” Рече му: „Твоје молитве и твоје милостиње уздигоше се до Бога и он их се сећа. И сад пошаљи људе у Јопу и позови неког Симона, који се зове Петар. Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа крај мора.” А кад оде анђео који му је говорио, он дозва двојицу својих слугу и једног побожног војника од оних који су стално били уз њега, па им каза све и посла их у Јопу. А сутрадан, кад су они путовали и приближавали се граду, попе се Петар на кров око шестога часа да се помоли Богу. Утом огладне и хтеде да једе; али док су му припремали јело, паде у занос и виде отворено небо и некакав суд како силази као велико платно које се на своја четири крај спушта на земљу. У њему беху све четвороножне животиње, и гмизавци земаљски, и птице небеске. И један глас му довикну: „Устани, Петре, закољи и поједи!” Петар пак рече: „Нипошто, Господе, јер никад нисам јео оно што је погано и нечисто.” И глас ће опет њему по други пут: „Што је Бог учинио чистим, не називај поганим!” Ово се догодило трипут, и одмах суд би узет на небо. А док је Петар у себи био у недоумици шта може да буде призор који је видео, гле, људи послани од Корнилија, распитавши се за Симонову кућу, стадоше пред вратима, зовнуше и питаху да ли је овде у гостима Симон, звани Петар. И док је Петар још размишљао о виђењу, рече му Дух: „Види, три човека те траже; него устани, сиђи и иди с њима ништа не премишљајући јер сам их ја послао.” Тада Петар сиђе људима и рече: „Ево, ја сам кога тражите. Због чега сте дошли?” А они рекоше: „Капетан Корнилије, праведан и богобојазан човек, за кога сведочи сав јудејски народ, упућен је од једног светог анђела да те позове у свој дом и да чује шта ћеш му рећи.” Тада их позва унутра и угости. А сутрадан уста и оде с њима, и неки од браће из Јопе одоше с њим. Сутрадан пак уђе у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, сазвавши своју родбину и присне пријатеље. Кад пак Петар уђе у кућу, Корнилије му пође у сусрет, паде пред његове ноге и поклони се. Тада га Петар подиже говорећи: „Устани; и ја сам само човек.” И у разговору с њим уђе, те нађе многе окупљене, па им рече: „Ви знате да Јудејцу не приличи да се дружи с туђином и да долазим к њему, али мени је Бог показао да ниједнога човека не називам поганим или нечистим. Зато сам и дошао без поговора чим сте ме позвали. Питам стога: због чега сте ме позвали?”