Тада дође цар Давид, клекну пред Господом и рече: „Ко сам ја, Господе, Господе мој? Какав је дом мој па ти да ме довде доведеш? И то је било мало у очима твојим, Господе, Господе мој, него си и дому слуге твога обећао будућност. Да ли је такав људски закон, Господе, Господе мој? Шта да ти још каже Давид? Ти познајеш слугу свога, Господе, Господе мој! По свом обећању и по срцу свом учинио си сва ова велика дела и саопштио слуги своме. У томе је твоја величина, Господе, Господе мој! Нема таквог и нема Бога осим тебе по свему што смо чули ушима својим. Који је народ на земљи као народ твој Израиљ, због којег је Бог дошао да га избави, да му буде народ који ће да стекне велико име, да због нас учини велика и страшна дела, да прогна пред народом твојим, којег си извео из Египта, варваре и богове њихове? Учврстио си себи народ свој Израиљ да ти буде народ заувек, а ти си му, Господе, постао његов Бог. Сад, Господе, Господе мој, испуни обећање заувек које си дао слуги свом и дому његовом и учини као што си рекао. Нека се велича име твоје довека и нека се говори: ‘Господ Саваот је Бог над Израиљем и дом слуге твога Давида нека је утврђен пред тобом.’ Ти си, Господе Саваоте, Боже Израиљев, јавио слуги свом: ‘Ја ћу ти подићи дом.’ Зато се слуга твој усуди да ти се помоли овом молитвом. Сад, Господе, Господе мој, ти си Бог и речи твоје су истините које си лепо обећао слуги своме. Буди вољан и благослови дом слуге свога да буде заувек пред тобом. Ти си, Господе, Господе мој, рекао и благословом твојим биће благословен дом слуге твога довека.”
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
