Друга Самуилова 16:1-8

Кад је Давид мало прешао преко врха, гле, срете га Сива, момак Мефивостејев, са два натоварена магарца, на којима су били двеста хлебова, сто сувих гроздова, сто котарица воћа и мешина вина. Цар упита Сиву: „Шта ћеш с тим?” Сива одговори: „Магарце нека јаше породица царева, хлебове и воће нека једу момци, а вино нека пију они који се уморе у пустињи.” Цар упита: „Где је син господара твога?” Сива одговори цару: „Ено, остао је у Јерусалиму јер је помислио: ‘Данас ће ми дом Израиљев вратити царство оца мога.’” Тада рече цар Сиви: „Ево, све што је Мефивостејево, нека буде твоје.” Сива одговори: „Клањам се и нека нађем милост у очима твојим, царе, господару мој.” Кад је цар Давид стигао до Ваурима, гле, изађе оданде човек из рода дома Сауловог. Звао се Симеј, син Гирин. Он је ишао и грдио. Бацао је камење на Давида, на све слуге цара Давида, на сав народ и на све јунаке с десне и с леве стране. Овако је говорио и грдио Симеј: „Одлази! Одлази, крвопијо и сине ђавољи! Господ је бацио на тебе сву крв дома Сауловог, на чије си се место зацарио! Господ предаде царство у руку Авесалома, сина твога! Ето, снашла те је несрећа јер си крвопија!”