Прва Петрова 2:1-17

Одбаците, дакле, сваку злоћу и сваку превару, и лицемерства, и зависти, и сва клеветања, као новорођена деца треба да желите духовно, право млеко, да њим узрастете за спасење, ако сте „окусили да је Господ добар”. Прилазите к њему, живом камену, који су, додуше, људи одбацили, али је пред Богом изабран и драгоцен, па се и сами као живо камење узиђујте у духовни дом, у свето свештенство, да посредством Исуса Христа принесете духовне жртве које су Богу угодне. Зато у Писму стоји: „Ево, постављам угаони камен на Сиону, изабран и драгоцен, и ко у њега верује, неће се постидети.” Тако његова драгоцена вредност служи на добро вама који верујете, а за оне који не верују „камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони” и „камен спотицања и стена саблазни”, на коју се спотичу они што се не покоравају речи, на што су и одређени. А ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, стечени народ, да објавите славна дела онога који вас је из таме призвао у своју чудесну светлост; ви који некад нисте били народ Божји – сад сте Божји народ, ви који некад нисте били помиловани – сад сте помиловани. Драги моји, молим вас као странце и дошљаке да се уздржавате од плотских пожуда које војују против душе. Владајте се добро међу многобошцима, да би управо у ономе за шта вас клеветају као злочинце, на основу ваших добрих дела – кад их сагледају – прославили Бога на дан похођења. Господа ради покоравајте се сваком човечанском поретку: било цару као врховном поглавару, било намесницима као људима које он шаље да кажњавају злочинце, а да хвале оне који добро раде. Јер је тако Божја воља да, чинећи добро, ућуткате незнање неразумних људи. И понашајте се као слободни људи, не као они што слободом покривају злоћу, него као Божји служитељи. Свима указујте част, љубите братство, Бога се бојте, цара поштујте.