Прва о царевима 19:9-16

Тамо уђе у пећину и ту преноћи. И, гле, дође му реч Господња говорећи: „Шта ћеш ти овде, Илија?” Он одговори: „Трудио сам се веома за Господа, Бога Саваота. Синови Израиљеви одбацише завет твој, жртвенике твоје развалише и пророке твоје побише мачем. Једини ја остадох, а они траже да ме убију.” Рече му: „Изађи и стани на гору пред Господа.” И, гле, Господ пролазаше и ветар силан и јак разваљивао је брда и рушио стене, али Господ не беше у олуји. После ветра би земљотрес, али Господ не беше у земљотресу. Затим дође огањ, али Господ не беше у огњу. После огња дође тихи и благи поветарац. Кад то чу Илија, покри лице огртачем, изађе и стаде на улаз пећине. И, гле, дође му глас говорећи: „Шта ћеш ти овде, Илија?” Он одговори: „Трудио сам се веома за Господа, Бога Саваота. Синови Израиљеви одбацише завет твој, жртвенике твоје развалише и пророке твоје побише мачем. Једини ја остадох, а они траже да ме убију.” Господ му рече: „Иди, врати се истим путем у пустињу дамаштанску. Тамо помажи Азаила за цара Сирије, Нимсијиног сина Јуја помажи за цара Израиља, а Сафатовог сина Јелисија помажи за пророка уместо тебе.