Прва о царевима 10:1-13

Царица Саве је слушала о Соломону и имену Господњем и дође да му постави питања. Она дође у Јерусалим са веома великом пратњом, с камилама које су носиле мирисе и веома много злата и драгог камења. Она дође Соломону и изнесе му све што јој је на срцу. Соломон јој одговори на сва питања. Ништа није било непознато цару да није умео да јој одговори. Кад царица савска виде сву мудрост Соломонову, двор његов који је сазидао, јела на столу његовом, седишта гостију његових, послуживање слугу његових и одела њихова, пехарнике његове и његове жртве паљенице које је приносио у дому Господњем, застаде јој дах. Тада рече цару: „Истина је оно што сам слушала у земљи својој о теби и твојој мудрости. Нисам могла да верујем у то што се причало док нисам дошла и видела својим очима. И, гле, ни пола ми није казано! Твоја мудрост и твоје врлине превазилазе оно што сам слушала. Благо људима твојим, благо слугама твојим што стално стоје пред тобом и слушају мудрост твоју. Нека је благословен Господ, Бог твој, који те воли и који те је посадио на престо Израиљев. Зато што Господ воли Израиљ стално, поставио је тебе за цара да судиш и да делиш правицу.” Потом она даде цару сто двадесет таланата злата и веома много мириса и драгог камења. Никад више није дошло толико мириса колико је царица савска даривала Соломона. Хирамове лађе које су преносиле злато из Офира донесоше из Офира и веома много сандаловог дрвета и драгог камења. Цар начини од сандаловог дрвета стубиће у дому Господњем и царском двору и харфице и цитре за певаче. Толико сандаловог дрвета никада се више није донело нити видело до дана данашњег. Цар Соломон дарова царицу савску свим што јој се свидело и што год је замолила, осим оног што јој сам цар Соломон поклони. Потом се она спреми и оде у земљу своју са слугама својим.