А на себи и Аполосу показао сам пример, браћо, вас ради – да научите шта значи: не преко онога што је написано, да се ради никога не надимате један против другога. Јер ко ти даје преимућство? А шта имаш што ниси примио? Ако си пак примио, што се хвалиш као да ниси примио? Већ сте засићени, већ сте се обогатили; без нас сте се зацарили, и камо среће да сте се зацарили, па да и ми с вама царујемо. Сматрам, наиме, да је Бог нас апостоле као последње поставио, као на смрт осуђене, да нас гледају свет и анђели и људи. Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми смо слаби, а ви јаки; ви сте слави, а ми презрени. До овога часа и гладујемо, и жеднимо, и нисмо одевени, и туку нас, и потуцамо се, и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас руже – ми благосиљамо, кад нас гоне – ми подносимо, кад нас грде – ми се благо обраћамо; постали смо као неко смеће света, као отпад свију све до сада.
Не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју драгу децу. Јер ако имате и десет хиљада васпитача у Христу, ипак немате много очева; ја сам вас, наиме, у Исусу Христу јеванђељем родио. Молим вас, дакле, угледајте се на мене. Баш зато сам вам послао Тимотеја, који је моје драго и верно чедо у Господу. Он ће вас подсетити на моје путеве у Христу, како ја учим свуда, у свакој цркви. Неки су се надули – као да ја нећу да дођем к вама. Али ћу вам доћи убрзо ако буде воља Господња и тада нећу хтети да знам за реч оних надувених, него за њихову силу. Јер царство Божје није у речи, него у сили. Шта хоћете? Да вам дођем с прутом или с љубављу и кротким духом?