Matej 27:1-61

A kad bi ujutru, učiniše veće svi glavari sveštenički i starešine narodne za Isusa da Ga pogube. I svezavši Ga odvedoše, i predaše Ga Pontiju Pilatu, sudiji. Tada videvši Juda izdajnik Njegov da Ga osudiše raskaja se, i vrati trideset srebrnika glavarima svešteničkim i starešinama govoreći: Ja sagreših što izdadoh krv pravu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš videti. I bacivši srebrnike u crkvi iziđe, i otide te se obesi. A glavari sveštenički uzevši srebrnike rekoše: Ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv. Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje gostima. Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas. Tada se izvrši šta je kazao prorok Jeremija govoreći: I uzeše trideset srebrnika, cenu cenjenoga koga su cenili sinovi Izrailjevi; i dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi kaza Gospod. A Isus stade pred sudijom, i zapita Ga sudija govoreći: Ti li si car judejski? A Isus reče mu: Ti kažeš. I kad Ga tužahu glavari sveštenički i starešine, ništa ne odgovori. Tada reče mi Pilat: Čuješ li šta na tebe svedoče? I ne odgovori mu ni jednu reč tako da se sudija divljaše vrlo. A o svakom prazniku pashe beše običaj u sudije da pusti narodu po jednog sužnja koga oni hoće. A tada imahu znatnog sužnja po imenu Varava. I kad se sabraše, reče im Pilat: Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista? Jer znaše da su Ga iz zavisti predali. A kad seđaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: Nemoj se ti ništa mešati u sud tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi. A glavari sveštenički i starešine nagovoriše narod da ištu Varavu, a Isusa da pogube. A sudija odgovarajući reče im: Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu. Reče im Pilat: A šta ću činiti s Isusom prozvanim Hristom? Rekoše mu svi: Da se razapne. Sudija pak reče: A kakvo je zlo učinio? A oni glasno povikaše govoreći: Da se razapne. A kad vide Pilat da ništa ne pomaže nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi ćete videti. I odgovarajući sav narod reče: Krv njegova na nas i na decu našu. Tada pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne. Tada vojnici sudijini uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na Nj svu četu vojnika. I svukavši Ga obukoše Mu skerletnu kabanicu. I opletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i dadoše Mu trsku u desnicu; i kleknuvši na kolena pred Njim rugahu Mu se govoreći: Zdravo, care judejski! I pljunuvši na Nj uzeše trsku i biše Ga po glavi. I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega kabanicu, i obukoše Ga u haljine Njegove, i povedoše Ga da Ga razapnu. I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da Mu ponese krst. I došavši na mesto koje se zove Golgota, to jest kosturnica, dadoše Mu da pije sirće pomešano sa žuči, i okusivši ne hte da pije. A kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacivši kocke; i seđahu onde te Ga čuvahu. I metnuše Mu više glave krivicu Njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski. Tada raspeše s Njime dva hajduka, jednog s desne a jednog s leve strane. A koji prolažahu huljahu na Nj mašući glavama svojim. I govoreći: Ti koji crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš pomozi sam sebi; ako si sin Božji, siđi s krsta. A tako i glavari sveštenički s književnicima i starešinama podsmevajući se govorahu: Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako je car Izrailjev, neka siđe sad s krsta pa ćemo ga verovati. On se uzdao u Boga: neka mu pomogne sad, ako mu je po volji, jer govoraše: Ja sam sin Božji. Tako isto i hajduci razapeti s Njim rugahu Mu se. A od šestog sata bi tama po svoj zemlji do sata devetog. A oko devetog sata povika Isus glasno govoreći: Ili! Ili! Lama savahtani? To jest: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio? A neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: Ovaj zove Iliju. I odmah otrča jedan od njih te uze sunđer, i napuni octa, pa natače na trsku, te Ga pojaše. A ostali govorahu: Stani da vidimo hoće li doći Ilija da mu pomogne. A Isus opet povika glasno i ispusti dušu. I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade; i grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli; i izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima. A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: Zaista ovaj beše Sin Božji. I onde behu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile Mu. Među kojima beše Marija Magdalina i Marija mati Jakovljeva i Josijina i mati sinova Zevedejevih. A kad bi uveče, dođe čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takođe bio učenik Isusov. Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo. I uzevši Josif telo zavi Ga u platno čisto; i metnu Ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide. A onde beše Marija Magdalina i druga Marija, i seđahu prema grobu.