Luki 19:29-48

I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dva od uèenika svojijeh Govoreæi: idite u to selo prema vama, i kad uðete u njega naæi æete magare privezano na koje nikakav èovjek nikad nije usjedao; odriješite ga i dovedite. I ako vas ko upita: zašto driješite? ovako mu kažite: ono Gospodu treba. A kad otidoše poslani, naðoše kao što im kaza. A kad oni driješahu magare rekoše im gospodari od njega: zašto driješite magare? A oni rekoše: ono Gospodu treba. I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa. A kad iðaše, prostirahu haljine svoje po putu. A kad se približi veæ da siðe s gore Maslinske, poèe sve mnoštvo uèenika u radosti hvaliti Boga iza glasa za sva èudesa što su vidjeli, Govoreæi: blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! mir na nebu i slava na visini! I neki fariseji iz naroda rekoše mu: uèitelju! zaprijeti uèenicima svojijem. I odgovarajuæi reèe im: kažem vam: ako oni uæute, kamenje æe povikati. I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim Govoreæi: kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan što je za mir tvoj! ali je sad sakriveno od oèiju tvojijeh. Jer æe doæi dani na tebe, i okružiæe te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliæe te, i obuzeæe te sa sviju strana; I razbiæe tebe i djecu tvoju u tebi, i neæe ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nijesi poznao vremena u kojemu si pohoðen. I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu, Govoreæi im: u pismu stoji: dom moj dom je molitve, a vi naèiniste od njega peæinu hajduèku. I uèaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenièki i književnici i starješine narodne gledahu da ga pogube. I ne nalažahu šta bi mu uèinili; jer sav narod iðaše za njim, i slušahu ga.