Старешина треба да буде беспрекоран, једне жене муж, да има децу која верују, коју не оптужују за раскалашност или непокорност. Јер, надгледник, као управитељ Божијег дома, треба да буде беспрекоран – не саможив, не напрасит, не пијаница, не насилник, не склон непоштеном добитку, него гостољубив, љубитељ добра, разборит, праведан, свет, уздржљив, прионуо уз веродостојну Реч, која је у складу са учењем, да може исправним учењем да бодри друге и уверава противнике.
Има, наиме, много непокорних, наклапала и заводника, пре свега међу онима из обрезања. Њима треба запушити уста, јер ради непоштеног добитка упропашћују целе домове учећи оно што не треба. Један од њих, њихов пророк, сâм рече:
»Крићани су увек лажови,
опаке звери, лењи прождрљивци.«
То је истинито сведочанство. Зато их строго прекоревај, да буду исправни у вери, да се више не заносе јудејским измишљотинама и прописима људи који су се окренули од истине.
Чистима је све чисто, а укаљанима и невернима ништа није чисто, него су им и ум и савест укаљани. Тврде да познају Бога, али то поричу својим делима. Одвратни су и непокорни и неподобни за било које добро дело.