Рута 1:6-14

Када је чула у Моаву да је ГОСПОД прискочио у помоћ свом народу и дао му хране, Нооми се спреми да се оданде врати са својим снахама. Тако она изађе са своје две снахе из места у ком је живела, па кренуше путем да се врате у Јудину земљу. Тада Нооми рече својим двема снахама: »Вратите се свака у дом своје мајке. Нека ГОСПОД покаже љубав према вама као што сте ви према својим покојницима и мени. Дао вам ГОСПОД да обе нађете мир, свака у дому свога мужа.« Потом их пољуби за растанак, а оне гласно заплакаше, па јој рекоше: »Не. Ми ћемо с тобом твоме народу.« Али Нооми рече: »Вратите се, кћери моје. Зашто бисте ишле са мном? Зар ћу родити још синова који би вам могли бити мужеви? Идите, вратите се, кћери моје. Ја сам сувише стара за удају. Чак и кад бих мислила да за мене има наде, кад бих се колико ноћас удала, па родила синове, зар бисте их чекале док не одрасту? Зар бисте због њих остале неудате? Не, кћери моје. Мени је чемерније него вама, јер се ГОСПОД окренуо против мене.« На то оне опет гласно заплакаше. Потом Орпа пољуби своју свекрву и оде, али Рута остаде с њом.