Рута 1:1-22

За време владавине судија настаде глад у Јудиној земљи. Један човек из Витлејема у Јуди оде са својом женом и своја два сина да као дошљак живи у земљи Моав. Човек се звао Елимелех, његова жена Нооми, а његова два сина Махлон и Килјон. Били су Ефратовци из Витлејема у Јуди и отишли су у земљу Моав и у њој се настанили. Ноомин муж Елимелех умре, и она остаде са своја два сина. Они се оженише Моавкама, од којих се једна звала Орпа, а друга Рута. Када су тамо поживели десет година, умреше и Махлон и Килјон. Тако Нооми остаде и без деце и без мужа. Када је чула у Моаву да је ГОСПОД прискочио у помоћ свом народу и дао му хране, Нооми се спреми да се оданде врати са својим снахама. Тако она изађе са своје две снахе из места у ком је живела, па кренуше путем да се врате у Јудину земљу. Тада Нооми рече својим двема снахама: »Вратите се свака у дом своје мајке. Нека ГОСПОД покаже љубав према вама као што сте ви према својим покојницима и мени. Дао вам ГОСПОД да обе нађете мир, свака у дому свога мужа.« Потом их пољуби за растанак, а оне гласно заплакаше, па јој рекоше: »Не. Ми ћемо с тобом твоме народу.« Али Нооми рече: »Вратите се, кћери моје. Зашто бисте ишле са мном? Зар ћу родити још синова који би вам могли бити мужеви? Идите, вратите се, кћери моје. Ја сам сувише стара за удају. Чак и кад бих мислила да за мене има наде, кад бих се колико ноћас удала, па родила синове, зар бисте их чекале док не одрасту? Зар бисте због њих остале неудате? Не, кћери моје. Мени је чемерније него вама, јер се ГОСПОД окренуо против мене.« На то оне опет гласно заплакаше. Потом Орпа пољуби своју свекрву и оде, али Рута остаде с њом. Нооми јој рече: »Ено твоја јетрва се враћа своме народу и својим боговима. Врати се и ти с њом.« Али Рута рече: »Не наговарај ме да те оставим и окренем се од тебе. Јер, куд год ти идеш, идем и ја, и где год се ти настаниш, настанићу се и ја. Твој народ биће мој народ и твој Бог биће мој Бог. Где ти умреш, умрећу и ја и тамо ће ме сахранити. Нека ме ГОСПОД најстроже казни ако ме ишта осим смрти растави од тебе.« Видевши да је Рута чврсто одлучила да иде с њом, Нооми престаде да је одговара. Тако су њих две ишле док нису стигле у Витлејем. А када су стигле, читав град се ускомеша због њих. Жене су говориле: »Да ли је могуће – Нооми!« Али она им рече: »Не зовите ме Нооми. Зовите ме Мара, јер ми је Свесилни испунио живот горчином. Отишла сам пуних руку, а сада ме ГОСПОД враћа без игде ичега. Зашто да ме зовете Нооми кад ме је ГОСПОД ударио невољом и Свесилни довео несрећу на мене?« Тако се Нооми вратила из Моава са својом снахом Рутом Моавком. Стигле су у Витлејем баш када је почињала жетва јечма.