У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени. Знам, наиме, да у мени, то јест у мом телу, не пребива добро. Јер, хтети, то у мени постоји, али чинити добро, не. Јер, ја не чиним добро, које хоћу, него чиним зло, које нећу. Али, ако чиним оно што нећу, онда то не чиним ја, него грех који пребива у мени.
Тако откривам овај закон: када хоћу да чиним добро, намеће ми се зло. Својим унутрашњим бићем уживам у Божијем закону, али у својим удовима видим један други закон, који води рат против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима. Јадан ти сам ја човек! Ко да ме избави од овог смртног тела? Хвала Богу кроз Исуса Христа, нашега Господа! Тако, дакле, ја својим умом служим Божијем закону, а својим телом закону греха.