После тога видех једног другог анђела како силази са неба. Имао је велику власт, а земља је била обасјана његовим сјајем. Он силним гласом повика:
»Пао је!
Пао је велики Вавилон!
Постаде пребивалиште демона
и склониште свих нечистих духова
и склониште свих нечистих и одвратних птица.
Јер, сви народи су пили
жестоко вино блуда те блуднице.
С њом су се земаљски цареви одавали блуду,
а земаљски трговци се богатили
на њеној прекомерној раскоши.«
Онда чух и други глас са неба како говори:
»Изађи из ње, мој народе,
да не будеш саучесник у њеним гресима
и да те не снађу њене пошасти.
Јер, њени греси су се нагомилали до неба
и Бог се сетио њених злодела.
Врати јој истом мером,
врати јој двоструко за њена дела.
У чашу у коју је она точила
ти јој наточи двоструко.
Колико се разметала сјајем и раскоши,
толико јој муке и јада задај,
јер она мисли:
‚На престолу седим као царица;
нисам удовица и нећу видети јада.‘
Зато ће је у једном дану
савладати њене пошасти –
смрт, јад и глад –
и биће спаљена огњем,
јер је моћан Господ Бог, који јој суди.
»Када угледају дим од њеног спаљивања, заплакаће и закукати за њом земаљски цареви, који су се с њом одавали блуду и уживали у њеној раскоши. Ужаснути њеним мукама, стајаће подаље, говорећи:
‚Јао! Јао, велики граде Вавилоне, моћни граде!
У једном часу те стиже осуда!‘
»И земаљски трговци ће плакати и јадиковати за њим, јер више нико не купује њихове товаре – товаре злата и сребра, драгог камења и бисера, платна и пурпура, свиле и скерлета, сваке врсте мирисног дрвета и свих врста предмета од слоноваче, свих врста предмета од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мермера, товаре цимета и зачина, кâда, смирне и тамјана, вина и уља, белог брашна и пшенице, говеда и оваца, коња и кочија, људских тела и душа.
»Побеже од тебе воће за којим ти је душа жудела и пропаде ти сва раскош и сјај и никада се више неће наћи.