Псалми 42:5-11

Зашто си потиштена, душо моја? Зашто си тако узнемирена у мени? У Бога се уздај, јер опет ћу му захваљивати, Спаситељу мом и мом Богу. Душа је у мени потиштена. Зато ћу те се сећати на овом брдашцу крај горе Хермон, у земљи где река Јордан почиње, где дубина дубину дозива хучањем твојих водопада. Сви твоји валови и таласи преко мене пређоше. Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље, а ноћу је његова песма са мном, молитва Богу мог живота. Питам Бога, Хридину моју: »Зашто си ме заборавио? Зашто унаоколо ходам у жалости, од непријатеља угњетен?« Кости ми пуцају од увреда душмана, који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?« Зашто си потиштена, душо моја? Зашто си тако узнемирена у мени? У Бога се уздај, јер опет ћу му захваљивати, Спаситељу мом и мом Богу.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Псалми 42:5-11