Пословице 8:22-36

»ГОСПОД ме изнедрио на почетку свога пута, пре својих дела прадавних. У најраније време сам обликована, у почетку, пре настанка света. Рођена сам пре океанâ, док још није било изворâ вода обилних. Рођена сам пре но што су горе стављене на своје место, пре брегова, када још није створио земљу ни поља, пре праха земаљског. »Када је небеса постављао, била сам тамо; када је круг над океаном урезивао, када је у висинама облаке постављао, када је надјачао изворе водâ подземних, када је међу мору ударао, да не пређе своје ивице, када је темеље земље означавао, расла сам крај њега, његова наслада из дана у дан. Све време сам се пред њим радовала, радујући се свету, његовој земљи; људски род био ми је наслада. »Стога ме послушајте, синови; благо онима који се мојих путева држе. Послушајте моју поуку и будите мудри, не занемарујте је. Благо човеку који ме слуша, који на мојим вратима из дана у дан бди и крај мојих довратака чека. Јер, ко мене нађе, живот налази и стиче наклоност ГОСПОДЊУ, а ко против мене згреши, души својој наноси штету, јер, сви који мене мрзе, смрт воле.«