Пословице 4:1-14

Слушајте, синови, очеву поуку, пазите и стичите умност. Добар наук вам дајем, зато не одбацујте моје учење. Када сам био још дечак у кући свога оца, нежни јединац у мајке, он ме је учио и овако ми говорио: »Приони уз моје речи свим својим срцем, држи се мојих заповести, и живећеш. Стичи мудрост, стичи умност. Моје речи не заборављај нити одступај од њих. Не остављај мудрост, и она ће те чувати. Воли је, и она ће бдети над тобом. »Мудрост је најважнија – зато стекни мудрост и свиме што имаш стекни умност. Цени мудрост, и она ће те узвисити, пригрли је, и она ће ти донети част. Ставиће ти дражестан венац на главу и подарити ти прекрасну круну.« Послушај, сине мој, прихвати моје речи, и умножиће се године твога живота. Поучио сам те путу мудрости, упутио те равним стазама. Кад будеш ходао, кораци ти се неће заплитати, кад будеш трчао, нећеш се спотицати. Држи се поуке, не пуштај је, чувај је, јер она ти је живот. Не иди стазом опаких и не ходај путем зликоваца.