Пословице 25:13-28

Као свежина снега у време жетве, такав је поуздан гласник онима који га шаљу – својим господарима крепи душу. Облаци и ветар без кише онај је ко се хвали поклоном који није дао. Стрпљивошћу се владар убеди и мек језик ломи кост. Када нађеш мед, једи умерено, да га не би, прејевши се, повратио. Не одлази често у кућу свога ближњега, да му не дојадиш, па те замрзи. Тољага, мач или оштра стрела човек је који лажно сведочи против ближњега. Кваран зуб или уганута нога уздање је у невернога у време невоље. Огртач скинут по хладну времену или сирће посуто на рану онај је ко пева песме потиштеноме. Ако је твој непријатељ гладан, дај му да једе хлеба; ако је жедан, дај му да пије воде. Јер, ако то учиниш, посућеш му главу ужареним угљевљем и ГОСПОД ће те наградити. Северни ветар доноси кишу, а подмукао језик гневне погледе. Боље је живети на углу крова него са свадљивом женом у кући. Студена вода жедноме добра је вест из далеке земље. Замућен извор или загађено врело праведник је који попушта опакоме. Није добро прејести се меда, нити је часно тражити превелику част. Град проваљен и без зидина човек је који свој дух не може да обузда.