Пословице 16:1-16

Човеку припадају науми срца, а од ГОСПОДА долази шта ће језик одговорити. Човеку се сви његови поступци чине чисти, али ГОСПОД одмерава побуде. ГОСПОДУ препусти све што радиш, па ће ти науми успети. ГОСПОД има одговор за све, чак и за опакога – дан несреће. ГОСПОДУ су одвратни сви који су охолог срца; ово је извесно: неће проћи некажњено. Лубављу и истином окајава се грех, а страхом од ГОСПОДА избегава се зло. Када је човеков пут мио ГОСПОДУ, чак и непријатељи живе с њим у миру. Боље је мало с праведношћу него велика добит стечена неправдом. Човеково срце смишља његов пут, али ГОСПОД управља његовим корацима. Када је одлука на царевим уснама, уста му не изневеравају правду. Од ГОСПОДА су тачан кантар и теразије, сви тегови у џаку његово су дело. Неправда је одвратна царевима, јер се престо учвршћује праведношћу. Царевима су миле праведне усне и они воле оног ко говори право. Царева јарост весник је смрти, али мудар човек уме да је стиша. Кад се царево лице озари, то значи живот, а наклоност му је као облак кише пролећне. Колико је боље стећи мудрост него злато и пожељније стећи умност него сребро!