Ако, дакле, имате неко охрабрење у Христу, неку утеху љубави, ако имате неко заједништво у Духу, неку нежност и самилост, онда употпуните моју радост: будите сложни, негујте исту љубав, будите једнодушни, мислима усмерени на једно. Ништа не чините из частољубља или сујете, него у понизности један другога сматрајте већим од себе. Не старајте се само свако за своје, него свако и за оно што се тиче других.
Размишљајте исто као и Христос Исус:
Он, који је у Божијем обличју,
није сматрао пленом своју једнакост с Богом,
него је самога себе учинио ништавним узевши обличје слуге,
поставши сличан људима.
И када је по спољашности постао сличан човеку,
понизио је самога себе поставши послушан до смрти,
и то смрти на крсту.
Зато га је Бог и узвисио на највише место
и дао му име изнад сваког имена,
да се на Исусово име савије свако колено
на небу и на земљи и под земљом,
и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ,
на славу Бога Оца.
Зато, драги моји, као што сте увек били послушни – не само док сам био присутан него још и више сада кад сам одсутан – са страхом и трепетом радите на свом спасењу. Јер, Бог је тај који у вама делује и да желите и да чините оно што је по његовој вољи.
Све чините без гунђања и препирања, да будете беспрекорни и чисти, Божија деца без мане усред поквареног и изопаченог нараштаја у коме светлите као звезде у свемиру, држећи се Речи живота, мени на понос за Дан Христов – да нисам узалуд трчао и узалуд се трудио.