Потом Исус оде оданде и дође у свој завичај, а с њим дођоше и његови ученици. Када је дошла субота, он поче да учи народ у синагоги, и многи који су га слушали задивише се.
»Одакле овоме ово?« питали су. »И каква му је то мудрост дата да таква чуда чини својим рукама? Зар он није тесар, Маријин син, а Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов брат? Зар нису његове сестре овде с нама?«
И саблазнише се о њега.
Тада им Исус рече: »Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.«
И није тамо могао да учини ниједно чудо, осим што је на неколико болесних положио руке и излечио их. И чудио се њиховој невери.
Потом је ишао по околним селима и учио народ.
Исус позва к себи Дванаесторицу и посла их двојицу по двојицу. Даде им власт над нечистим духовима и нареди им да на пут не носе ништа осим штапа – ни хлеб, ни торбу, ни новац у појасу – него да обују сандале и обуку само једну кошуљу, а не две.
»У који год дом уђете«, рече им, »останите у њему све док оданде не одете. А ако вас негде не приме и не саслушају, отидите оданде и отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«
И они одоше, па су проповедали да људи треба да се покају. Истераше многе демоне и многе болесне излечише мажући их уљем.
А за то је чуо и цар Ирод, јер је Исусово име постало познато.
Једни су говорили: »Јован Крститељ је устао из мртвих и зато у њему делују чудесне силе.«
Други рекоше: »То је Илија.«
А трећи: »Он је пророк какви су били стари пророци.«
Када је Ирод то чуо, рече: »Онај коме сам одсекао главу, Јован, то је он васкрсао!«
Јер, Ирод је био послао да се Јован ухвати и баци у тамницу – због Иродијаде, жене свога брата Филипа, којом се оженио. Јован је говорио Ироду: »Не смеш да имаш жену свога брата«, па је Иродијада замрзела Јована. Желела је да га убије, али није могла, јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао.
А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре. Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима.
»Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.«
Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?«
А ова рече: »Главу Јована Крститеља.«
Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.«
Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев, него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци.
Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб.
Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ.
»Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу.
Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место.