»Какво је зло учинио?« упита их Пилат.
Али они још гласније повикаше: »Распни га!«
Желећи да угоди народу, Пилат им ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.
Тада војници одведоше Исуса у унутрашњост двора, то јест у преторијум, па сазваше целу чету. Огрнуше га пурпурним плаштом, исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, па почеше да га поздрављају: »Здраво, царе Јудеја!«
Потом су га ударали трском по глави, пљували га и клањали му се падајући на колена. Када су престали да му се ругају, скинуше пурпурни плашт с њега и обукоше га у његову одећу, па га изведоше напоље да га распну.
А једног човека, Симона Киринца, Александровог и Руфовог оца, који је онуда пролазио враћајући се са поља, натераше да понесе Исусов крст. Тада Исуса доведоше на место Голготу – што значи »Лобањско место« – па му дадоше вина помешаног са смирном, али га он не узе. Онда га распеше, па разделише његову одећу, бацајући коцку за њу – ко ће шта да узме. Када су га распели, било је девет сати ујутро. А на једном натпису била је написана његова кривица: Цар Јудеја. С њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране.
А пролазници су га вређали. Махали су главама и говорили: »Еј, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана, спаси самога себе! Сиђи са крста!«
Слично су му се ругали и првосвештеници и, заједно с учитељима закона, један другом говорили: »Друге је спасао, а себе не може да спасе! Па нека сада Христос, цар Израела, сиђе са крста – да видимо, па да поверујемо.«
А вређали су га и они који су с њим били распети.
У подне завлада тама по целој земљи, све до три сата.
У три сата Исус из свега гласа повика: »Елои, елои, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«
Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Гле, зове Илију!«
Један отрча и натопи сунђер сирћетом, натаче га на трску, па даде Исусу, говорећи: »Пустите, да видимо да ли ће Илија доћи да га скине!«
А Исус повика из свега гласа и издахну.
Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна.