Еванђеље по Марку 14:1-11

Била су два дана до Пасхе и Празника бесквасног хлеба. Првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да Исуса на превару ухвате и убију. »Али не за време празника«, говорили су, »да се народ не побуни.« А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, дође једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, па разби посуду и изли помаст на његову главу. А неки почеше да негодују, говорећи један другом: »Чему то расипање помасти? Та помаст је могла да се прода за више од триста динара, па да се то раздели сиромасима.« И строго је изгрдише. »Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо. Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати. Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану. Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.« Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса. А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда.