YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Еванђеље по Марку 12:1-31

Еванђеље по Марку 12:1-31 SB-ERV

Потом Исус поче да им говори у причама: »Један човек засадио виноград, оградио га плотом, ископао муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. Кад је дошло време бербе, посла он виноградарима слугу да од њих узме део виноградских плодова. Али виноградари зграбише слугу, па га претукоше и отераше празних руку. Он им онда посла другог слугу. Њега виноградари изудараше по глави и извргоше руглу. Он посла и трећег слугу – њега убише. И посла још многе, а виноградари једне претукоше, а друге убише. »Имао је још само једнога – свог вољеног сина. На крају посла и њега, говорећи себи: ‚Мог сина ће поштовати.‘ »Али виноградари рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ И зграбише га, па га убише и избацише из винограда. »Шта ће, дакле, учинити власник винограда? Доћи ће и побити виноградаре, а виноград ће дати другима. »Зар нисте ово читали у Писму: ‚Камен који градитељи одбацише постаде камен угаони. Господ то учини и то је дивно у нашим очима‘?« А они су тражили начин да га ухвате, јер су знали да је ову причу испричао против њих. Али бојали су се народа, па га оставише и одоше. Онда му послаше неке фарисеје и иродовце да га ухвате у речи. »Учитељу«, рекоше му ови кад су дошли, »знамо да си истинољубив и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко, већ у складу са истином учиш народ Божијем путу. Да ли је право да се цару даје порез или није? Да ли да га дамо или не?« Али Исус је знао да су лицемерни, па им рече: »Зашто ме искушавате? Донесите ми динар да га погледам.« Они донеше, а он их упита: »Чији је ово лик и натпис?« »Царев«, рекоше му они. Тада им Исус рече: »Дајте цару царево, а Богу Божије.« И они му се задивише. Онда дођоше к њему и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат и остави жену, али не остави деце, његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату. »Била су седморица браће. Први се оженио и умро, али није оставио потомство. Његову удовицу је узео други брат, па је и он умро без потомства. Исто се десило и са трећим. И ниједан од седморице није оставио потомство. На крају је умрла и жена. О васкрсењу – када васкрсну – чија ће она бити, пошто је свој седморици била жена?« »У заблуди сте«, рече им Исус, »зато што не знате ни Писма ни Божију силу. Јер, када људи устану из мртвих, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. А о мртвима, да васкрсавају – зар нисте у Мојсијевој књизи читали оно о грму, када је Бог рекао Мојсију: ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.‘ Он није Бог мртвих, него живих. У великој сте заблуди.« Тада приђе један учитељ закона, који их је чуо како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упита га: »Која је најважнија од свих заповести?« »Ова је најважнија«, одговори Исус, »‚Чуј, Израеле! Господ, наш Бог, Господ је један! Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом.‘ А друга је: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘ Нема већих заповести од ових.«