Еванђеље по Марку 11:12-25

Сутрадан, када су одлазили из Витаније, Исус огладне. У даљини угледа олисталу смокву, па се упути према њој да нађе неки плод. Али, када је дошао до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер није било време смоквама. Тада рече смокви: »Не јео нико твоје плодове више никад!« А то су чули и његови ученици. Када су стигли у Јерусалим, Исус уђе у Храм и поче да истерује све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе. И ником није допуштао да кроз Храм пронесе било какву посуду. Онда поче да их учи, говорећи им: »Зар није записано: ‚Мој дом ће се звати дом молитве за све народе‘? А ви сте од њега направили ‚јазбину разбојничку‘.« Чули су то и првосвештеници и учитељи закона, па почеше да траже начин да га убију, јер су га се бојали пошто се сав народ дивио његовом учењу. Када је пало вече, Исус и његови ученици изађоше из града. А ујутро, док су пролазили, видеше да се она смоква из корена осушила. Петар се сети, па рече Исусу: »Раби, погледај! Осушила се она смоква коју си проклео!« »Имајте вере у Бога«, рече им Исус. »Истину вам кажем: ко год рекне овој гори: ‚Иди и баци се у море!‘ – а не посумња у свом срцу, него верује да ће бити то што говори – биће му. Зато вам кажем: све за шта се молите и што замолите, верујте да сте већ добили, и биће вам. И док стојите и молите се, опраштајте ако имате нешто против неког, да и вама ваш небески Отац опрости ваше грешке.«