Еванђеље по Матеју 27:1-25

Рано ујутро првосвештеници и старешине народа договорише се да Исуса убију. Везаше га, па га одведоше и предадоше намеснику Пилату. Када је Јуда, који га је издао, видео да је Исус осуђен, покаја се и првосвештеницима и старешинама врати тридесет сребрњака, говорећи: »Згрешио сам издавши невину крв.« Они му рекоше: »Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.« Он баци сребрњаке у Храм, па оде и обеси се. Првосвештеници узеше сребрњаке, говорећи: »Није дозвољено да се овај новац стави у храмску ризницу, јер је плата за крв.« Онда се договорише и тим новцем купише Грнчареву њиву, да буде гробље за странце. Зато се та њива све до дана данашњег зове Крвна њива. Тако се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије: »Узеше тридесет сребрњака, цену процењенога, кога проценише Израелци, и дадоше их за Грнчареву њиву, као што ми је Господ заповедио.« А Исус је стајао пред намесником, који га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?« Исус му рече: »Тако је као што кажеш.« А док су га првосвештеници и старешине оптуживали, није ништа одговарао. Тада му Пилат рече: »Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?« Али Исус му не одговори ниједном речју, па се намесник веома зачуди. А намесник је имао обичај да о празницима ослободи народу једног затвореника кога су хтели. Тада је тамо био познати затвореник по имену Варава. Када се народ окупио, Пилат их упита: »Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса званог Христос?« Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти. Док је Пилат седео на судијској столици, његова жена му поручи: »Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега.« Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затражи Вараву, а да Исус буде погубљен. Намесник их упита: »Кога од ове двојице хоћете да вам ослободим?« »Вараву!« одговорише они. »А шта да урадим са Исусом званим Христос?« упита их он. А они сви рекоше: »Нека буде распет!« »Какво је зло учинио?« упита их. Али они још гласније повикаше: »Нека буде распет!« Пилат виде да ништа не помаже, него да настаје све већи метеж, па узе воде и пред народом опра руке, говорећи: »Нисам крив за крв овога човека – то је ваша ствар!« А сав народ одврати: »Његова крв на нас и на нашу децу!«