Тада Исус оде са својим ученицима на место које се зове Гетсиманија, па им рече: »Седите овде док ја одем онамо и помолим се.«
Онда са собом поведе Петра и оба Зеведејева сина. Обузеше га жалост и тескоба, па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите са мном.«
Потом оде мало даље, паде ничице, па поче да се моли говорећи: »Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«
Тада се врати ученицима и нађе их како спавају.
»Тако, дакле«, рече Петру, »ни један сат нисте били у стању да пробдите са мном. Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«
Онда други пут оде и помоли се говорећи: »Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, нека буде твоја воља.«
Затим се врати и опет их нађе како спавају – очи су им се склапале. Он опет оде од њих и удаљи се, па се трећи пут помоли, изговоривши исте речи.
Онда оде к ученицима и упита их: »Зар још спавате и одмарате се? Ево, примакао се час када ће Син човечији бити предат у руке грешникâ. Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«
И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, силна светина коју су послали првосвештеници и старешине народа.
А његов издајник је с њима договорио знак. »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите.«
И одмах приђе Исусу и рече: »Здраво, Раби«, и пољуби га.
»Пријатељу«, рече му Исус, »зашто си дошао?«
Тада људи приђоше, пограбише Исуса и ухватише га. А један од оних који су били са Исусом посегну за својим мачем и исука га, па удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.
Тада му Исус рече: »Врати свој мач на његово место, јер сви који се мача маше, од мача ће и погинути. Зар мислиш да не бих могао да замолим Оца да ми сада пошаље више од дванаест легија анђела? Али, како би се онда испунила Писма која кажу да мора да буде овако?«
Онда рече светини: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. Сваког дана сам седео у Храму и учио народ, и нисте ме ухватили. Али, све се ово догодило да се испуни оно што су написали пророци.«
Тада га сви ученици оставише и побегоше.
Они који су ухватили Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, код кога су се окупили учитељи закона и старешине. А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па уђе унутра и седе са слугама да види шта ће се догодити.
Првосвештеници и цео Синедрион почеше да траже неки лажан доказ против Исуса, да би могли да га погубе, али га не нађоше, иако је дошло много лажних сведока.
На крају дођоше двојица и рекоше: »Овај је рекао: ‚Могу да порушим Божији Храм и да га поново саградим за три дана.‘«
Онда устаде првосвештеник и упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«
Али Исус је ћутао.
Првосвештеник му рече: »Заклињем те Богом живим, реци нам да ли си ти Христос, Син Божији?«
»Тако је како кажеш«, рече Исус. »И кажем свима вама: од сада ћете видети Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази на небеским облацима.«
Тада првосвештеник раздера своју одећу и рече: »Похулио је! Шта нам још требају сведоци! Ето, сад сте чули хулу! Шта мислите?«
А они одговорише: »Заслужио је смрт!«
Онда су га пљували у лице и ударали песницама, а други су га шамарали, говорећи: »Пророкуј нам, Христе! Ко те ударио?«
А Петар је седео напољу, у дворишту.
Приђе му једна слушкиња и рече: »И ти си био са Исусом Галилејцем!«
Али он то пред свима порече рекавши: »Не знам о чему говориш.«
Када је изашао у предње двориште, угледа га једна друга, па рече онима који су тамо стајали: »Овај је био са Исусом Назарећанином!«
Петар то опет порече, заклевши се: »Не познајем тог човека.«
Мало касније, они који су тамо стајали приђоше Петру и рекоше: »Ти си заиста један од њих! Одаје те говор!«
А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем тог човека!«
Истог часа огласи се петао и Петар се сети речи које је Исус изрекао: »Пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, па изађе напоље и горко заплака.