»Када је један човек полазио на пут, позва своје слуге и предаде им своје имање. Једном даде пет таланата, другом два, а трећем један – сваком према његовим способностима – па отпутова.
»Онај који је добио пет таланата одмах оде, уложи их и заради још пет. Тако исто и онај који је добио два заради још два. А онај који је добио један оде, ископа јаму у земљи и сакри господаров новац.
»После много времена дође господар ових слугу и затражи да му положе рачун. Приђе му онај који је добио пет таланата и донесе још пет, говорећи: ‚Господару, дао си ми пет таланата, а ја сам, ево, зарадио још пет.‘
»‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато ћу те поставити да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘
»Онда му приђе онај који је добио два таланта, па рече: ‚Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио још два.‘
»‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато те постављам да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘
»Онда му приђе онај који је добио један талант, па рече: ‚Господару, знам да си прек човек. Жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој талант у земљу. Ево, узми своје.‘
»‚Зли и лењи слуго!‘ одврати му господар. ‚Знаш да жањем где нисам посејао и скупљам тамо где нисам вејао. Зато је требало да мој новац однесеш мењачима и ја бих, када дођем, узео своје с каматом. Стога му одузмите талант и дајте оном који има десет таланата. Јер, оном ко има, даће се још, па ће имати у изобиљу; а оном ко нема, одузеће се и оно што има. Зато овог бескорисног слугу избаците напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘«