Када се рано ујутро враћао у град, огладне. Угледа смокву поред пута, па јој приђе, али не нађе на њој ништа осим лишћа.
Зато јој рече: »Не било више никад плода од тебе!«
И смоква се сместа осуши.
Када су ученици то видели, зачудише се: »Како то да се смоква сместа осушила?«
»Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако будете имали вере, и не посумњате, не само да ћете учинити ово са смоквом него ћете и овој гори рећи: ‚Подигни се и баци се у море!‘ – и тако ће бити. И све што затражите у молитви, добићете ако будете веровали.«
Исус уђе у Храм, а док је учио народ, приђоше му првосвештеници и старешине народа и упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао ту власт?«
»И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. Одакле је било Јованово крштење? Са неба или од људи?«
А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ А да кажемо: ‚Од људи‘, плашимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.«
Зато му одговорише: »Не знамо.«
Тада им он рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«
»Шта мислите о овоме: Имао човек два сина. Приђе првом, па му рече: ‚Сине, иди данас да радиш у винограду,‘ а овај му одговори: ‚Нећу,‘ али после се предомисли, па оде.
»Онда отац приђе другом сину, па му рече то исто, а овај одговори: ‚Хоћу, господару‘, али не оде.
»Који је од ове двојице извршио очеву вољу?«
А они рекоше: »Онај први.«
»Истину вам кажем«, рече Исус, »цариници и блуднице пре вас улазе у Божије царство. Јер, Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, и ви му нисте поверовали, а поверовали су му цариници и блуднице. Па и кад сте то видели, нисте се покајали и поверовали му.«
»Чујте другу причу: Био један домаћин који је засадио виноград, оградио га плотом, ископао у њему муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. Кад се приближило време бербе, посла он виноградарима своје слуге да узму његове плодове. Али виноградари ухватише његове слуге, па једнога претукоше, другога убише, а трећега каменоваше.
»Онда им он посла друге слуге, више њих него први пут, али и с њима поступише на исти начин.
»На крају им посла свога сина, говорећи: ‚Мога сина ће поштовати.‘
»Али, кад су виноградари угледали сина, рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо и узмемо његово наследство.‘ И ухватише га, избацише из винограда и убише.
»Шта ће, дакле, власник винограда урадити овим виноградарима када дође?«
»Погубиће злочинце без милости«, одговорише му, »а виноград ће изнајмити другим виноградарима, који ће му дати плодове у време бербе.«
Исус их упита: »Зар никад нисте читали у Писмима:
‚Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
Господ то учини
и то је дивно у нашим очима‘?
»Зато вам кажем: биће вам одузето Божије царство и дато народу који доноси његове плодове. И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.«
Када су првосвештеници и фарисеји чули Исусове приче, увидеше да говори о њима, па хтедоше да га ухвате. Али бојали су се народа, јер је народ Исуса сматрао пророком.