Еванђеље по Матеју 13:1-30

Тога дана Исус изађе из куће и седе поред мора. Око њега се окупи силан народ, па он уђе у чамац и седе, а сав народ је стајао на обали. Много тога им рече у причама, говорећи: »Изашао сејач да сеје. И док је сејао, нешто семена паде поред пута, и дођоше птице и позобаше га. Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га. Четврто семе паде на добро тле и даде плод – стострук, шездесетострук или тридесетострук. Ко има уши, нека чује.« Његови ученици му приђоше и упиташе га: »Зашто им говориш у причама?« »Вама је дато да сазнате тајне Царства небеског, а њима није«, одговори им он. »Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу, а ко нема, узеће му се и оно што има. Зато им говорим у причама, јер они, ‚иако гледају, не виде, и иако слушају, не чују и не разумеју.‘ Тако се на њима испуњава Исаијино пророштво које каже: ‚Слушаћете и слушати, али нећете разумети; гледаћете и гледати, али нећете видети. Јер, отврднуло је срце овога народа, ушима једва чују и очи су затворили. Иначе би очима видели, ушима чули, срцем разумели и обратили се, и ја их излечио.‘ Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају. Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате – али нису видели; и да чују оно што ви слушате – али нису чули.« »Чујте, дакле, шта значи прича о сејачу: Сваком оном ко чује Реч о Царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно семе које је посејано поред пута. Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати. Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни. Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан. Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.« Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде. А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ. »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘ »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘ »‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге. »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу. Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«