Онда му нареди: »Не причај ником, него иди и покажи се свештенику, па принеси жртву за своје очишћење, како је Мојсије заповедио – за сведочанство њима.«
Али глас о Исусу се све више ширио и силан народ је долазио да га чује и да се излечи од својих болести. А он се често повлачио на усамљена места и молио се.
Док је једног дана учио народ, седели су тамо и фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима. А Исус је лечио Господњом силом. Дођоше и неки људи носећи на постељи једног одузетога, па покушаше да га унесу и положе пред Исуса. Пошто због народа нису могли да га унесу, попеше се на кров и на постељи га, кроз црепове, спустише пред Исуса.
Када је Исус видео њихову веру, рече: »Човече, опраштају ти се греси.«
Тада учитељи закона и фарисеји помислише: »Ко је овај што хули? Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«
Али Исус је знао о чему размишљају, па им рече: »Зашто тако мислите? Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘? Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Теби говорим! Устани, узми своју постељу и иди кући.«
И човек одмах устаде пред њима, узе оно на чему је лежао и оде кући, славећи Бога. Сви се силно задивише, па почеше да славе Бога и, пуни страха, да говоре: »Данас смо видели нешто невероватно!«
Исус после тога изађе и виде цариника Левија како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«
И овај остави све, устаде и пође за њим.
Онда Левије спреми за Исуса велику гозбу у својој кући. А с њима су јели многи цариници и други људи.
Тада фарисеји и њихови учитељи закона почеше да приговарају Исусовим ученицима говорећи: »Зашто једете и пијете са цариницима и грешницима?«
А Исус им рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. Нисам дошао да на покајање позовем праведнике, него грешнике.«
Они му рекоше: »Јованови ученици често посте и моле се, а тако и фарисејски ученици, а твоји стално једу и пију.«
»Можете ли младожењине сватове да натерате да посте док је младожења с њима?« упита их Исус. »Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.«
Онда им исприча и причу: »Нико не откида закрпу са нове одеће да би је пришио на стару. Ако то учини, поцепаће нову одећу, а закрпа са нове неће пристајати старој. И нико не сипа ново вино у старе мешине. Ако то учини, ново вино ће поцепати мешине и просути се, а мешине ће пропасти. Него, ново вино треба сипати у нове мешине. И нико ко је пио старо вино, не тражи ново, јер каже: ‚Старо је добро.‘«