Еванђеље по Луки 22:7-23

Дође Дан бесквасног хлеба, када је требало жртвовати пасхално јагње, па Исус посла Петра и Јована, рекавши: »Идите и спремите нам да једемо пасхалну вечеру.« »Где хоћеш да је спремимо?« упиташе га они. А он им рече: »Када уђете у град, сусрешће вас човек који носи крчаг с водом. Идите за њим у кућу у коју он уђе и реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ Он ће вам показати велику, намештену собу на спрату. Тамо спремите.« И они одоше и нађоше све како им је и рекао, и спремише пасхалну вечеру. Када је дошло време, Исус леже за трпезу, а апостоли с њим. Он им рече: »Веома сам желео да једем ову пасхалну вечеру с вама пре свога страдања. Јер, кажем вам: нећу је више јести док се не испуни у Божијем царству.« Онда узе чашу, захвали Богу, па рече: »Узмите је и разделите међу собом. Јер, кажем вам: више нећу пити од лозиног рода док не дође Божије царство.« Затим узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде им, говорећи: »Ово је моје тело, које се даје за вас. Чините ово мени у спомен.« Тако узе и чашу после вечере, говорећи: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу, која се пролива за вас. Али, ево, рука мога издајника на трпези је са мојом. Јер, Син човечији ће отићи као што је одређено, али тешко оном човеку који га издаје.« Тада они почеше међусобно да се испитују који би од њих могао да буде тај који би то учинио.