Еванђеље по Луки 2:22-52

Када су се завршили дани њиховог очишћења по Мојсијевом закону, Јосиф и Марија га однеше у Јерусалим да га покажу Господу – као што пише у Господњем закону: »Нека се свако прворођено мушко одвоји за Господа« – и да принесу жртву – као што каже Господњи закон: »пар грлица или два голупчета«. А у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон. Био је то праведан и побожан човек и ишчекивао је Израелову утеху. На њему је био Свети Дух и објавио му да неће умрети док не види Господњег Христа. Подстакнут Духом, он оде у Храм, па кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше оно што захтева законски обичај, Симеон га узе на руке, благослови Бога и рече: »Сада, Господару, отпушташ мене, свога слугу, у миру, као што си и обећао. Јер, моје очи су виделе твоје спасење, које си припремио пред очима свих народа – светлост за просветљење незнабожаца и на славу свога народа, Израела.« А Исусови отац и мајка се зачудише ономе што је о њему речено. Тада их Симеон благослови, па рече његовој мајци Марији: »Ово дете је одређено да обори и подигне многе у Израелу и да буде знак који ће бити оспораван, да се разоткрију мисли многих. А мач ће пробости и твоју душу.« Тамо је била и пророчица Ана кћи Фануилова, из Асировог племена. Била је веома стара – по венчању је с мужем живела седам година, а као удовица до своје осамдесет четврте године. Није излазила из Храма, него је, постећи и молећи се, служила Богу и ноћу и дању. Она им приђе баш у том часу, захвали Богу и поче да говори о детету свима који су ишчекивали избављење Јерусалима. Када су извршили све по Господњем закону, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет. А дете је расло, јачало и пунило се мудрошћу, и на њему је била Божија милост. Његови родитељи су сваке године за Празник Пасхе одлазили у Јерусалим. Када је имао дванаест година, они, по обичају, одоше на празник. По завршетку празника, када су се враћали кући, дечак Исус остаде у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали. Мислећи да је међу осталим путницима, превалише дан хода. Онда га потражише међу родбином и познаницима, па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим да га траже. После три дана, нађоше га како седи међу учитељима у Храму, слуша их и пита. А сви који су га слушали, дивили су се његовој памети и његовим одговорима. Када су га родитељи угледали, запрепастише се, а мајка му рече: »Зашто си нам то учинио, сине? Твој отац и ја смо туговали док смо те тражили.« А он им рече: »Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да морам да будем у дому свога Оца?« Али они не разумеше шта им је рекао. Онда се с њима вратио у Назарет и био им послушан. А његова мајка је све то памтила. Исус је напредовао у мудрости и зрелости и у милости код Бога и људи.