Када се приближио Витфаги и Витанији, код горе која се зове Маслинска, посла двојицу својих ученика, рекавши им: »Идите у ово село пред вама. Када уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на коме још ниједан човек није јахао. Одвежите га и доведите овамо. А ако вас неко упита: ‚Зашто га одвезујете‘, реците му: ‚Потребно је Господу.‘«
И они који су били послани, одоше и нађоше све како им је рекао.
А док су одвезивали магаре, упиташе их његови власници: »Зашто одвезујете магаре?«
»Потребно је Господу«, одговорише им они, и одведоше га Исусу. Онда преко магарета пребацише своје огртаче, па на њега посадише Исуса. И док је он путовао даље, народ је простирао своје огртаче по путу.
Када се приближио месту где се силази са Маслинске горе, све мноштво ученика поче радосно и из свега гласа да хвали Бога за сва чуда која су видели, говорећи:
»‚Благословен цар који долази у име Господа!‘
Мир на небу и слава на висини!«
»Учитељу«, рекоше му неки фарисеји из народа, »изгрди своје ученике!«
»Кажем вам«, одговори он, »ако они буду ћутали, камење ће викати.«
Када се приближио граду и угледао га, заплака над њим, говорећи: »Када би и ти овога дана знао шта ти доноси мир! Али то је сада сакривено од твојих очију. Снаћи ће те дани када ће те твоји непријатељи окружити опкопом и опколити те и притеснити са свих страна. И сравниће са земљом тебе и твоју децу у теби и неће у теби оставити ни камен на камену, јер ниси препознао време када те је походио Бог.«
Онда Исус уђе у Храм и поче да избацује продавце из њега, говорећи им: »Записано је: ‚Мој дом ће бити дом молитве‘, а ви сте од њега направили ‚јазбину разбојничку‘!«
Потом је сваког дана учио народ у Храму. А првосвештеници, учитељи закона и поглавари народа желели су да га убију, али нису могли да нађу начин како да то учине, јер га је народ веома пажљиво слушао.