У време јудејског цара Ирода живео је свештеник по имену Захарија. Он је био из Авијиног свештеничког реда, а и његова жена, по имену Јелисавета, била је Ааронов потомак. Обоје су били праведни у Божијим очима, јер су беспрекорно извршавали све Господње заповести и прописе. Деце нису имали пошто је Јелисавета била нероткиња, а и једно и друго су већ били зашли у године.
Када је једном Захарија обављао службу као свештеник пред Богом по распореду свога реда, паде на њега коцка – по свештеничком обичају – да уђе у Господњи Храм и запали кâд. А у време кађења, сав окупљени народ молио се напољу.
Тада се Захарији појави Господњи анђео, стојећи с десне стране кадионог жртвеника. Када је Захарија угледао анђела, узнемири се и обузе га страх.
Али анђео му рече: »Не бој се, Захарија, јер је твоја молитва услишена. Твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти му дај име Јован. Он ће ти бити радост и весеље, и многи ће се радовати кад се он роди, јер ће бити велик у Господњим очима. Неће пити ни вино ни друга опојна пића, а биће испуњен Светим Духом већ у мајчиној утроби. Он ће многе Израелце окренути њиховом Господу Богу и ићи пред њим у Илијином духу и сили, да срце очева окрене њиховој деци, а непокорне разборитости праведника – да припреми Господу народ спреман.«
Тада Захарија упита анђела: »По чему ћу то знати? Стар сам човек, а и жена ми је зашла у године.«
»Ја сам Гаврило«, одговори му анђео и рече: »Ја стојим пред Богом, а послан сам да говорим с тобом и да ти објавим ову радосну вест. А ево, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до оног дана када ће се ово догодити, јер ниси поверовао мојим речима, које ће се обистинити у своје време.«
А народ је чекао Захарију и чудио се што се толико задржао у Храму. Када је изашао, није могао да им говори и они увидеше да је у Храму имао виђење. Он им се обрати знацима, али остаде нем.
Када су се завршили дани његове службе, Захарија се врати кући. После тога његова жена Јелисавета затрудне и пет месеци се крила.