Еванђеље по Јовану 4:4-15

Морао је да прође кроз Самарију, па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу. Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева. Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«, јер су његови ученици били отишли у град да купе хране. А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« – пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима. »Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.« »Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода? Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?« »Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети, а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.« »Господару«, рече му жена, »дај ми те воде, да не жедним и да не морам да долазим овамо да заграбим воде.«