Еванђеље по Јовану 3:22-36

После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао. А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се. Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу. А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању. Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордан, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.« »Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован. »Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘ Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна. Он треба да расте, а ја да се смањујем.« Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је. Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство. А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит. Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог не даје Духа на меру. Отац воли Сина и све му је предао у руке. Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко се не покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.