Еванђеље по Јовану 10:14-30

»Ја сам добри пастир. Ја познајем своје овце и моје овце познају мене – баш као што мене познаје Отац, а ја познајем Оца – и свој живот полажем за овце. Имам и других оваца, које нису из овога тора; и њих треба да доведем. И оне ће слушати мој глас, и биће једно стадо, један пастир. Зато ме Отац воли, што свој живот полажем – да бих га опет узео. Нико га не узима од мене, него га ја сâм од себе полажем. Имам власт да га положим и власт да га опет узмем. Ту заповест сам примио од свога Оца.« Због ових речи међу Јудејима опет настаде подвојеност. Многи од њих рекоше: »Опседнут је демоном, па булазни. Зашто га слушате?« А други рекоше: »То нису речи опседнутога демоном. Зар демон може да отвори очи слепима?« У Јерусалиму се тада славио Празник освештања. Била је зима. Исус је ходао Храмом, по Соломоновом трему, а Јудеји га окружише, па му рекоше: »Докле ћеш нас држати у неизвесности? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.« »Рекао сам вам«, одговори им Исус, »али не верујете. Дела која чиним у име свога Оца – она за мене сведоче. Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца. Моје овце слушају мој глас и ја их познајем, и оне иду за мном. Ја им дајем вечни живот и оне неће пропасти довека, нити ће их ко уграбити из моје руке. Мој Отац, који ми их је дао, већи је од свих, и нико их не може уграбити из Очеве руке. Ја и Отац једно смо.«