Еванђеље по Јовану 10:11-21

»Ја сам добри пастир. Добри пастир полаже свој живот за овце. Најамник – пошто није пастир и пошто овце нису његове – гледа вука како долази, па оставља овце и бежи, а вук их граби и растерује. Јер, најамник је и није му стало до оваца. »Ја сам добри пастир. Ја познајем своје овце и моје овце познају мене – баш као што мене познаје Отац, а ја познајем Оца – и свој живот полажем за овце. Имам и других оваца, које нису из овога тора; и њих треба да доведем. И оне ће слушати мој глас, и биће једно стадо, један пастир. Зато ме Отац воли, што свој живот полажем – да бих га опет узео. Нико га не узима од мене, него га ја сâм од себе полажем. Имам власт да га положим и власт да га опет узмем. Ту заповест сам примио од свога Оца.« Због ових речи међу Јудејима опет настаде подвојеност. Многи од њих рекоше: »Опседнут је демоном, па булазни. Зашто га слушате?« А други рекоше: »То нису речи опседнутога демоном. Зар демон може да отвори очи слепима?«