Шефатја син Матанов, Гедалја син Пашхуров, Јухал син Шелемјин и Пашхур син Малкијин чули су шта је Јеремија говорио свему народу када је рекао: »Овако каже ГОСПОД: Ко остане у овом граду, погинуће од мача, глади или помора, а ко пређе Халдејцима, остаће жив. Сачуваће свој живот, остаће жив. И овако каже ГОСПОД: Овај град ће сигурно бити предат у руке војсци вавилонског цара, који ће га освојити.«
Тада ови службеници рекоше цару: »Тог човека треба погубити. Обесхрабрује војнике који су преостали у граду, а тако и народ, оним што им говори. Тај човек се не залаже за добро овог народа, већ за његову пропаст.«
»Он је у вашим рукама«, одврати цар Цидкија. »Ја не могу ништа против вас.«
Тако они узеше Јеремију и ставише га у чатрњу царевог сина Малкије, која је била у дворишној тамници. Конопцима га спустише у чатрњу, у којој није било воде, него само муљ, па Јеремија утону у муљ.
А Евед-Мелех, Кушанин, један од евнуха у царској палати, чуо је да су Јеремију ставили у чатрњу, па док је цар седео на Венијаминовој капији, Евед-Мелех изађе из палате и рече му: »Мој господару царе, они људи су зло поступили у свему што су учинили пророку Јеремији. Бацили су га у чатрњу, у којој ће умрети од глади када у граду више не буде хлеба.«
Тада цар заповеди Евед-Мелеху, Кушанину: »Поведи одавде три човека, па извуците Јеремију из чатрње пре него што умре.«
И Евед-Мелех поведе људе са собом, па оде у одају испод ризнице у палати. Узе оданде старих крпа и изношене одеће и спусти их конопцем Јеремији у чатрњу.
Евед-Мелех рече Јеремији: »Стави ове старе крпе и изношену одећу под пазухе и под ужад.«
Јеремија тако учини, па га повукоше конопцима и извукоше из чатрње. Од тада Јеремија остаде у дворишној тамници.